FILOZOFIJA SIROVE ISHRANE

FIL.S.H.COVER

Šta je sirova hrana?

Sirova hrana je hrana biljnog ili životinjskog porekla koja nije obrađivana na temperaturi višoj od 115 F (46°C). Kada se hrana zagreva iznad ove temperature, dolazi do uništavanja enzima u hrani zbog čega telo ne može dobiti istu nutritivnu vrednost koju ove namirnice imaju u sirovom stanju.

Enzimi su biološki katalizatori biohemijskih reakcija unutar ćelija bez kojih ljudski organizam ne bi ni postojao. Enzimi zapravo aktiviraju i sprovode sve biološke procese u telu poput varenja, nervnih impulsa, procesa detoksikacije, funkcionisanja RNK/DNK, zaceljivanja organizma i čak funkcionisanja našeg uma.  U sirovoj hrani postoje prirodni enzimi koji omogućavaju da se enzimi koje izlučuje digestivni sistem iskoriste u procesima detoksikacije, obnove i sveukupnog ozdravljenja, umesto isključivo za proces varenja. Za razliku od ideje “ti si ono što jedeš”, mnogi poklonici sirove ishane zastupaju princip “ti si ono što tvoje telo može da svari”, jer je dobro varenje kamen temeljac dobijanja pune nutritivne vrednosti iz hrane koju unosimo u organizam.

Sirova ishrana je pre vrsta filozofije i načina življenja nego konvencionalna dijeta. Sirovom ishranom se smatra režim ishrane u kojem je 75% ili više hrane koju neka osoba konzumira sirovo. Generalno, poklonici sirove ishrane smatraju da što se više približimo 100% sirovoj ishrani, to će bolje biti naše zdravlje.

Zašto sirova hrana?

Vekovima su se ljudi oslanjali isključivo na čula u odabiru hrane – ljudi su birali voćku koju će pojesti zbog sposobnosti razlikovanja boja naspram kontrasta zelenila prirode, sposobnosti osećanja primamljivih mirisa hrane i ukusa slatkoće. Tokom vekova, naše telo se adaptiralo na našu okolinu i počelo da u potpunosti zavisi od određenih uslova u pogledu optimalnog zdravlja. Po filozofiji koja stoji iza sirove ishrane, što se više približimo starim idealima i principima, bliži ćemo biti i optimalnom zdravlju.

Iako čovek već dugo kuva hranu, naše biološke i fiziološke potrebe su ustanovljene i postoje mnogo duže nego praksa kuvanja hrane. Toplota menja molekularnu strukturu hrane, čime čini hranljive materije uglavnom neiskoristivim. Hrana koja je termički ili na drugin način obrađena i prerađena je znatno manje svarljiva od sirove hrane, a sve što je uneto u organizam a ne može se svariti ili uskladištiti, mora se eliminisati kao otpad. Konzumiranjem termički obrađene hrane se stvara toliko otpada u telu da organi koji su zaduženi za eliminaciju istog ne mogu da održe korak i tako dolazi do akumulacije otpadnih materija koja vodi do toksične peropterećenosti organizma, koja posledično može dovesti do nastanka bolesti. Za razliku od obrađene hrane, ljudski organizam može gotovo u potpunosti iskoristiti sirovu hranu koja pruža sve nutrijente koji su potrebni ljudskom telu.

Telo može iskoristiti maksimalnu nutritivnu vrednost sirove hrane jer se ona nalazi u svom prirodnom stanju. Ljudski organizam sadrži 70% vode pa mu je potrebna hrana koja je takođe bogata vodom (sirovo voće i povrće sadrži 80 – 90% vode).

Kada unosimo termički obrađenu hranu, telo je prepoznaje kao otrov (kako je istakao švajcarski doktor Paul Kautchakoff 1930.) i dolazi do reakcije imunog sistema. Ovo se događa zbog povećanja broja i aktivnosti leukocita (belih krvnih ćelija) uzrokovanog nesvarenom hranom.  Iako sirova hrana sadrži enzime koji su potrebni za varenje, kuvana hrana ih ne sadrži. Prehrambene prerađevine nadmašuju svu drugu hranu po dramatičnom porastu aktivnosti belih krvnih ćelija koji je gotovo identičan trovanju hranom. Do ovoga, međutim, ne dolazi kod ishrane sirovom hranom , usled koje telo postaje jače i sposobnije da se izbori sa infekcijom.

 

Ishrana sirovom hranom je i dobra opcija za osobe koje žele da izgube suvišne kilograme bez gladovanja i osećaja premora koji prati većinu komercijalnih dijeta, a takođe dovodi i do poboljšanja kvaliteta kože i povećanih nivoa energije.

Većina brze i prerađene hrane ima visok stepen kiselosti, čime se opterećuje organizam, podstiče gojenje i loš imunitet. Sirova ishrana je u najvećoj meri alkalna i podstiče jačanje imunog sistema.

Prosečna ishrana sadrži previše rafinisanog šećera. Da bi naša tela funkcionisala najbolje što mogu, potrebno im je vrlo malo šećera. Obezbeđivanje šećera iz zdravog, organskog voća ili suvih, nezaslađenih urmi i bobičastog voća koje ujedno sadrži i vlakna, vitamine i nutrijente je mnogo zdravija opcija koja vodi do trajnog održavanja težine, boljeg raspoloženja i jačeg imunog sistema.

Koje namirnice se konzumiraju u sirovoj ishrani?

RAWFOOD3

Sirova ishrana podrazumeva voće, povrče, orašaste plodove, semenke, klice i alge. Većina ljudi koja promeni ishranu u početku prolazi kroz period pravljenja veoma komplikovanih kombinacija namirnica kako bi napravili repliku omiljene kuvane hrane i to predstavlja zdravu, bezbolnu tranziciju iz jednog režima ishrane u drugi. U početku se obično konzumiraju veće količine hrane i veći je procenat namirnica koje daju organizmu osećaj sitosti na koji je navikao usled konzumiranja kuvane hrane (poput suvog voća i orašastih plodova). Vremenom se procenat namirnica u ishrani menja u korist voća i povrća. Konzumiranje kuvane hrane tokom većeg dela života uzrokuje da naš digestivni sistem gradi zaštitne barijere kako bi sprečio preteranu apsorpciju štetnih supstanci iz kuvane hrane. Ishrana sirovom, biološki prikladnom hranom omogućava telu da sporo i prirodno odbaci tu zaštitu, čime se povećava kapacitet organizma da apsorbuje hranljive materije. Kada do ovoga dođe, organizam zahteva manje hrane.  Posle perioda prilogađavanja, osobe koje uspešno pređu na sirovu ishranu obično uspostave veoma jednostavan režim ishrane.

Kako se obezbeđuju proteini i kalcijum u sirovoj ishrani?

Izvor proteina je možda i prvo pitanje koje postavljaju ljudi koji razmatraju sirovu ishranu. Verovanje da proteini potiču isključivo iz mesa, mlečnih proizvoda ili soje i da se bez konzumiranja bar nekih od ovih namirnica ne može obezbediti dovoljno proteina je pogrešno. Zapravo, svaka živa ćelija sadrži protein kao osnovni činilac u citoplazmi. Povrće sadrži protein. Semenke i orašasti plodovi sadrže proteine. Alge su veoma bogat izvor proteina. U suštini, telo ne koristi cele proteine – ono ih mora razložiti u amino kiseline. Proteini biljnog porekla se brže razlažu od proteina životinjskog porekla i često se već nalaze u formi amino kiselina.

RAWFOOD4

Činjenica je da su telu potrebne 22 amino kiseline kako bi napravilo proteinske molekule koji su građevinski blokovi za mišiće. Ljudsko telo ne može napraviti 8 od ove 22 amino kiseline i one se moraju obezbediti iz spoljnih izvora. Svih 8 je dostupno u sirovoj hrani biljnog porekla u formi koju telo lako može asimilovati i upotrebiti. Sav protein koji je potreban telu se može naći u sirovim orašastim plodovima, semenkama, povrću, voću i algama. Ukoliko ste ipak i dalje zabrinuti oko promene režima ishrane i količine proteina, preporučuje se započinjanje sirove ishrane uz veoma male količine mesa nekoliko puta nedeljno (za one koji već nisu vegetarijanci ili vegani). Nakon određenog vremena, ljudi generalno shvate da više ne osećaju potrebu za mesom i naposletku prestanu da ga konzumiraju i na taj način uvide da dobijaju sav protein koji im je potreban iz sirove ishrane.

 

Što se tiče kalcijuma, treba imati na umu da je u zemljama sa najvećom konzumacijom mlečnih proizvoda takođe i najviše slučajeva osteoporoze. Mlečni proizvodi pripadaju izuzetno kiseloj hrani, a kiselost je često početna tačka raznih oboljenja. Telo će u pokušaju da se odbrani koristiti kalcijum iz kostiju kako bi neutralisalo kiselo stanje organizma i vratilo organizam u alkalno stanje, što dalje vodi do artritisa, osteoporoze, slabih kostiju, bolova u zglobovima i drugih stanja koja su povezana sa deficijencijom kalcijuma. Ishrana sirovom hranom obezbeđuje dovoljne količine kalcijuma iz raznovrsnog povrća, posebno kelja, spiruline i brokolija, kao i chia semenki i susama. Ovaj kalcijum je biodostupan, a ove namirnice su alkalne, tako da telo zapravo može iskoristiti kalcijum koji dobija iz njih.

Koji su motivi za prelazak na sirovu ishranu?

Postoji mnogo razloga, ali su svi vezani za želju za zdravljem. Mnogi poklonici sirove ishrane su se odlučili na promenu režima ishrane zbog ozbiljnih bolesti. Srećom, mnogi ljudi se odlučuju za sirovu ishranu zbog mnogo lepših razloga, poput održavanja i unapređenja zdravlja. Sama ideja da možemo imati kontrolu nad kvalitetom življenja tako što ćemo živeti u skladu sa stvarnim potrebama naših tela je izuzetna motivacija za prelazak na sirovu ishranu. Promenom ishrane možemo konačno preuzeti odgovornost za svoje zdravlje. Niko ne može jesti, spavati ili vežbati umesto nas, a upravo ove navike u velikoj meri određuju da li ćemo se razboleti. Uključivanjem jednostavnih, prirodnih principa dobrog zdravlja u svakodnevicu, otkrivamo unutašnju radost i blagostanje koje može poteći iz tela koje je zdravo i čisto iznutra.

RAWFOOD7Šta je najteže kod prelaska na sirovu ishranu?

Često se dešava da ljudi slušaju o zdravstvenim transformacijama i gledaju neverovatne pre i posle slike osoba koje su prešle na sirovu ishranu, a zatim naglo započnu taj stil življenja bez shvatanja mentalnih, emocionalnih i promena u samom načinu življenja koje su potrebne da bi se dugoročno uspelo u sirovoj ishrani. Stare, nezdrave navike se moraju zameniti novim, što je spor i naporan proces koji zahteva svestan trud. Postoji mnogo stvari koje treba naučiti i od kojh se treba odučiti. Treba biti spreman na posvećivanje vremena istraživanju i učenju novih informacija, kao i odbacivanju starih ideja i načina razmišljanja. Biće vam potrebno adekvatno znanje i vera u ono što radite da biste se izborili sa dobronamernom kritikom prijatelja, kolega i članova porodice čije ideje o zdravlju mogu dovesti do toga da preispituju ili čak u nekim slučajevima i osuđuju vaš način života. Ako živite u domu u kojem vlada kultura kuvane hrane, biće vam teže da se držite sirove ishrane dok svi oko vas uživaju u omiljenim kuvanim obrocima.  Čak i u slučaju da živite u domaćinstvu koje se hrani isključivo sirovom hranom, i dalje živimo u društvu koje podstiče i podržava nezdrave navike, a ovo je samo deo izazova sa kojima ćete se boriti. Povrh toga, potrebna je rešenost i posvećenost da bi se prošlo kroz faze prilagođavanja organizma koje mogu uključivati i anksioznost, povremeni nedostatak energije i čak simptome nalik gripu. Proces detoksikacije nije mučan, ali može povremeno biti neprijatan. Ipak, on je neophodan deo oporavka organizma.

Pored toga, treba volje i za promenu drugih navika – poput vežbanja i spavanja, lične higijene, društvenih događaja, oblika rekreacije, ukoliko želite da ostvarite optimalno zdravlje. Uz to, zdravstvena poboljšanja ne dolaze uvek brzo i u početku možda neće izgledati vredna truda i rada koje ulažete. Brzina kojom se zdravlje poboljšava je različita za svakoga, a ponekada do boljitka dolazi veoma sporo.

Međutim, čak i najteži i najzahtevniji aspekti prelaska na sirovu ishranu su vredni truda ukoliko istrajete. Potencijalne koristi koje pruža sirova ishrana su brojne i gotovo nezamislive ukoliko ih niste osetili: manje bolesti, nepostojanje straha od bolesti, jasno razmišljanje, miran san, izbalansirane emocije, povećani nivoi energije, zategnuto i mladoliko telo, dobar vid, pojačano samopouzdanje, izoštrena čula, glatka koža, zdrav seksulani život i saznanje da  ćete biti aktivni i kada ostarite i još mnogo drugih stvari – na kraju će se koristi pokazati vrednim truda koji ste ulagali.

rf111

Kako je najbolje započeti prelazak na sirovu ishranu?

Svako ima svoj način na koji pristupa promenama, tako da ne postoji jedinstvena formula koja funkcioniše kod svih. Nekome je potrebno da istažuje mesecima pre nego što načini prvi korak, dok se neko samo prepusti i započne odmah sa sirovom ishranom. Pored toga, svi započinju prelazak na sirovu ishranu uz postojanje različitih starih navika. Ukoliko se samo odabere voće za doručak umesto starih obroka na koje smo navikli, to već predstavlja ogromnu promenu za sve koji žive nezdravim životom.  S druge strane, potpuno je u redu i odmah preći na nov način ishrane ukoliko posedujete potrebnu odlučnost i posvećenost. Međutim, prebrzo pravljenje prevelikih promena kod nekih osoba može dovesti do vraćanja na staro, što će imati psihološke posledice koje su štetne po ostvarivanje izgrađenih ciljeva. Konzervativnije, postepene promene su često dugoročnije od radikalnih promena koje se naprave u žurbi.

Kada donesete odluku o prelasku na sirovu hranu i shvatite da vam taj režim ishrane odgovora, trebalo bi odmah početi sa uvođenjem promena. Što pre počnete, pre ćete početi i da uživate koristi od ovakvog načina ishrane.

Izvori:

Rawschool.com

gourmetraw.com

diet.com

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s